18-04-2016

Қонда бори барибир намоён бўлаверар экан. Ўзи қиладиган ишлар жуда кўп, лекин таниш-билишлар илтимос қилган ишларни битиришга беихтиёр киришиб кетяпман. Баъзида эса унча зарур бўлмаган ишлар ҳам чалғитиб қўйяпти. Одам организмининг эса имконияти чекланган. Бунинг устига барчага хос ялқовлик ҳам ишларнинг белига тепиб турибди. Режадан чиқиб кетяпман. Ҳафсала етишмаяпти. Худо хоҳласа, бир илҳом келиб қолса ҳаммаси ишга тушиб кетар.

Комментарии

Популярные сообщения из этого блога

Antiqa ko'rsatuv

Siyosiy gazetalar haqida

Ўқувчиларни математика фанига қизиқтиришнинг яна бир усули ҳақида